tag:blogger.com,1999:blog-101492632011-07-07T22:02:30.229+02:00Might is not right. Zest for the rest.Everyday Artistnoreply@blogger.comBlogger611100tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-65075799269683354002010-02-26T09:52:00.006+01:002010-02-26T10:14:17.325+01:00

Ali ja sam se vratila u svet svog duha. Desilo mi se nešto jako čudno. U svom rađanju ja sam morala potpuno da prezrem staru sebe, da postanem neko sasvim drugi da bih se posle integrisala u jednu pravu celinu, trenutno stabilnu. Naizgled. Nadam se ovo stanje ce potrajati.Nisu mi strani putevi čudni. Juče sam obožavala svoje unutrašnje demone, ali sam se oprostila sa njima i zagrlila jedan novi

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-21940056732608588782007-02-13T21:57:00.001+01:002010-02-26T09:52:10.776+01:00

Nema mesta za suze, ovde vise nema sirene, ona se pretvorila u nekog drugog. Sada je neko sasvim nov, ne tako stran, ali je svakako spremna za nove avanture u moru prica. Njen zivot sa Bronzanim decakom je rezultirao jednim novim decakom koji je pomerio svaku kosku u njenom telu. Ona vise nije tu, pisem u njeno ime ja, senka proslosti. Glumim uspesno, ali ovo je samo za oprostaj. Zatvaramo ovaj

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1161344722305941092006-10-20T13:41:00.000+02:002006-10-20T13:45:22.306+02:00

U meni ima dva. Ne salim se. Jedno je staro, a drugo je novo. Cula sam ga vise puta kako odlucno kuca i suze su mi tekle od srece.Oduvek sam htela da imam novo srce.

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1145858214119230522006-04-24T07:54:00.000+02:002006-04-24T07:56:54.136+02:00

this is, of course, my creation

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1136463664911190672006-01-05T13:00:00.000+01:002006-01-16T21:13:07.286+01:00

Dakle... dosla je i ta 2006.g. u kojoj ću uskoro (za dva meseca) napuniti tačno trideset godina. Nemam nikakve krize i slično... da li sam ih već preživela ili ću ih imati u pedesetoj vreme će pokazati. Za sada je sve sjajno.

Everyday Artistnoreply@blogger.com8tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1135853261211658342005-12-29T11:43:00.000+01:002006-01-16T21:12:40.753+01:00

Ovde sija sunce. Toplo je :DSamo sam htela da se upisem na kratko. Srecna sam ovde sa Bronzanim decakom.

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1129713622765701632005-10-19T11:01:00.000+02:002006-01-16T19:27:15.076+01:00

Statistika kaže da je prosek savršenstvo. Svako tera vodu na svoju vodenicu. Voda se razliva na sve strane, ali čovek se trudi... dok on dahće u trudovima navešćemo shvatanje Quetelet-a o prosečnom čoveku. Po njemu on tj. ona (prosečan čovek) je cilj prirode, ali zbog "ometanja" od strane mnoštva faktora tj. sitnih nezgoda on ne postoji (bar za sada, priroda se navodno uporno trudi). Odmah se

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1129391397359059012005-10-15T17:49:00.000+02:002006-01-16T19:29:10.216+01:00

Posle extenzivnih konsultacija sa koordinatorom mojih poslediplomskih studija odlučeno je da ću poslednji ispit polagati 12. novembra. Tananannaa... smeši mi se još jedna diploma. Mnogo volim diplome, šta da se radi. Mada stalno pričam kako ću da ih uramim i okačim na zid nisam to još nijednom uradila. Šteta, ima tu lepih komada :)Nakon čitavih 30 minuta dubokog razmišljanja odlučila sam da za

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1129364107031885432005-10-15T09:58:00.000+02:002006-01-16T19:30:47.383+01:00

Kako spavate? Da li sanjate više na levo ili možda ipak malo više na desno? Da li ste savršeno centrirani? Da li u snu češće putujete automobilom, brodom, avionom, vozom, autobusom ili preferirate sopstveni pogon? Kažu da je u snovima sve moguće, ali ja znam da je to čista laž. U mojoj mašti je sve moguće... a snovi? Oni su orkestrirani sa nekog višeg nivoa hijarhije u našim bićima. Kako

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1129223588086682862005-10-13T19:11:00.000+02:002006-01-16T21:13:58.050+01:00

Ponovo sam na kablovskom internetu. Sve svoje dugove prema državi redovno plaćam, može se reći da sam uzoran građanin.Uživancija, već sam zaboravila kako je to lepo konektovati se na net bez zujanja modema...

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1129140580286718532005-10-12T20:08:00.000+02:002006-03-22T10:37:39.473+01:00

I tako ja šetam, dobro, hodam brzinom vetra sa slušalicama na ušima. Lakše hvatam ritam uz muzičku podršku. Na početku ulice Lasla Gala kladila sam se sama sa sobom da ću je preći za pet minuta. Plan bih ispunila da se nije desilo sledeće...Dok hodam, pomalo veselo skakućem i stižem do ćoška kod škole, postoji mali prolaz, neki stubovi i kućerak koji očigledno umakao rušenju u kom je neka

Everyday Artistnoreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1129068409201148452005-10-12T00:04:00.000+02:002005-10-12T00:19:45.676+02:00

Time keeps on slippin’, slippin’, slippin’Into the future.I want to fly like an eagleTo the seaFly like an eagleLet my spirit carry meI want to fly like an eagleTill I’m freeBronzana ljubav me zove.Pustiću krik poput orlaili poput gitare u njegovim rukama. U talasima ću doći... baš kako i dolikuje jednoj sireni. Ova jednačina više nije paralelna priča, ona je postala ukrštenica...

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1128967080556608122005-10-10T19:56:00.000+02:002005-10-10T19:58:00.556+02:00

Ponekad je "previše" suviše ubedljivo. Baraba, propalica, emotivnih i slično invalida ima i previše u ovom slatkom malom uvrnutom svetu. Kako to ljudi ne umeju da funkcionišu bez vređanja. Zašto je vređanje ljudima zabavno? Da li čini da se osećaju bolje, jače, osmišljeno...Suvišno je reći da ovakve stvari ne doživljavam baš nikad u svom svakodnevnom životu. Suvišno je isto tako pričati o tome

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1125534488693499292005-09-01T02:25:00.000+02:002006-01-16T21:22:58.550+01:00

Vera je neznanje. Čovek koji ne zna veruje. Ljudska sposobnost da veruje je neograničena baš kao i neznanje. Logika je oružje nas boraca, suludih optimista. Ideja je putokaz. Putujemo u ciklusima. Seks između muškarca i žene je najviši čin stvaranja dostupan čoveku. On je gola istina o nama. Kada je čovek shvatio da seksom nastaju novi ljudi?Stvaranje Ideje je mentalna onanija, seks čoveka

Everyday Artistnoreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1123843191670482262005-08-12T12:14:00.000+02:002006-01-16T21:27:10.826+01:00

Nije nikakva šala biti empata. Još jednom uviđam koliko pažljivo moram birati društvo. Poslednjih dana sam provodila vreme na Politici forum.hr i tamo čitala sve i svašta. Na stranu što tamo kao i svuda možeš naći normalnog sveta, ipak su takve pojave u manjini, prosto su nadglasani od strane nekoliko likova zalutalih u prostoru i vremenu. Relekvije jednog prošlog vremena. Oduševljavalo

Everyday Artistnoreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1122152855434575812005-07-23T23:00:00.000+02:002005-07-23T23:07:35.440+02:00

Autor Da Vinčijevog koda:Dako ste propustili emisiju na National Geographic tv kanalu možete ga videti ođe:http://www.danbrown.com/meet_dan/gallery/index.htmlčini mi se da mu fali neka slika kao on na konju, po mogućstvu kobili... ali to je već neka druga treća četvrta pričaajmo sada, điha, đihadakle...čovek kao da je izašao iz Ekovog romana, Klatna... naravno!inače, pojavio se i Eko glavom i

Everyday Artistnoreply@blogger.com9tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1121698417517344162005-07-18T16:52:00.000+02:002005-07-18T16:53:37.523+02:00

Smisao forme je da odražava suštinu. Forma može biti savršena sama za sebe, ali ako ne ispunjava prvi uslov ona je beksrajno beznačajna, tragično nevidljiva i nestaje u zaboravu... nikoga nismo prevarili njom!Za nju se hvataju brodolomci dok gutaju slanu vodu istine, brane se od te nesalomive sile i misle da su zavarali svoj trag. Ali ne, samoobmana nikada ne postaje istina, loši ste glumci. I

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1121361224096535262005-07-14T18:58:00.000+02:002005-07-17T21:06:30.830+02:00

not really :(Mislim da je moje zdravlje posrnulo po ko zna koji put od kada sam pocela ove intenzivne pripreme za ispit. Ko moze da stigne da uci ceo dan i kljuka se vocem, povrcem i zitaricama?kucne poslove necu ni da spominjem... ali svako je sudija, pre deset dana je mama svratila u posetu i rekla da bih stvarno mogla malo vise da radim po kuci...dobro, spremila sam stan, cak sam i terasu

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1121073905356207732005-07-11T09:45:00.000+02:002005-07-11T11:25:05.380+02:00

Kako plakati u moru? Da li je neko uopšte video moje suze? Dok plivam svojim uobičajenim rutama ljute se što im ne uzvraćam osmehe, ne ličim na sebe... Da li ja imam pravo da budem loše volje? Da li moje standardno euforično raspoloženje ima ovaj teret... zašto misle da sam nesalomiva? Dok gledam nepoznate X, Y, Z prolazi vreme, klizi sada na sve strane, ovaj bol se infiltrirao u prošlost, a

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1120947955343832872005-07-10T00:21:00.000+02:002005-07-10T00:41:06.193+02:00

Xko je oteo Bronzanog dečaka?ona nas odmah vodi do nepoznate broj dva ili:Ygde je Bronzani dečak?i sada nam fali još motiv ili nepoznata broj tri:Zzašto je otet?ima ih još, nepoznate se rađaju kao devojčice ili dečaci kroz progresiju (geometrijsku naravno!)na primer(mama -x ) x (tata - x/y) = xx ili xy

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1120248127469745522005-07-01T21:27:00.000+02:002005-07-01T22:03:33.516+02:00

Da li mumije odražavaju odnos naše vrste prema materijalnom?Zaista, zašto ljudi brinu o svom telu čak i kada duh ode u drugi svet? Telo nakon smrti nema smisla, ono ničemu ne služi, ono čak nije ni pakovanje. Veoma kompleksna tema i zaista ne želim da ulazim u neku filozofiju, imam samo gomilu pitanja, ali ne i ambiciju da se bavim istraživanjem mogućih odgovora... za to je potreban čitav jedan

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1120245881827574142005-07-01T21:13:00.000+02:002005-07-01T22:11:33.883+02:00

Možda je red da i ovde nešto napišem o tome, budući da je ovaj blog i nastao kao nusprodukt mog posećivanja foruma na Krstarici.Nije samo to u pitanju, danas sam se setila jedne reči koja do poslednjeg slova opisuje moj doživljaj tog mesta... počevši od onih racionalnih intelektualizovanih, pa sve do mojih emocija u vezi sa virtuelnim svetom i onim konkretnim ljudima koji se okupljaju na tom

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1119630835380189692005-06-24T18:27:00.000+02:002005-06-26T22:16:35.456+02:00

što sam svoju prepisku sa Bronzanim dečakom nastavila u tišini jedne letnje večeri, daleko od vaših očiju... ali valjda dođe momenat u svakoj priči kada je najbolje ostaviti junake malo same :)I lepo mi je da budem malo sama sa njim, nadam se da mi nećete zameriti...Uvek sam se pitala zašto se bajka završava sa i oni su živeli srećni i zadovoljni...Dobro, nastavićemo priču, ispraviti grešku bajki

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1117900500118071862005-06-04T17:54:00.000+02:002005-06-26T22:15:49.943+02:00

Predveče je izašla da se prošeta. Srela je prijateljicu iz razreda iz osnovne škole. Nije se puno promenila, ali šetala je dvoje dece, devojčicu i dečaka. Bili su predivni. Srećna što vidi ovu lepu porodicu pričala je sa starom prijateljicom dok su joj deca punila ruke cvećem. Za svaki cvetić koji bi dobila zahvaljivala bi im se najlepšim osmehom i milovala pogledom, razmenili su puno ljubavi

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1117898612123915112005-06-04T17:20:00.000+02:002005-06-26T22:16:58.850+02:00

Do kasno je čitala i pričala sa Simorom koji je tragično ležao na stranicama knjige. Ne znam kada je zaspala...sanjala je Bronzanog dečakaUjutro oko 9 am je zvonio telefon i probudio je. Nasmejala se u polusnu, otvorila oči, pogledala na sat, a onda je telefon prestao da zvoni. Znala je da je to bio Bronzani dečak, nasmejala se još jednom, okrenula na drugu stranu i nastavila da sanja.Možda je

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1117898283116483532005-06-04T16:54:00.000+02:002005-06-26T22:17:17.686+02:00

Prošao je još jedan dan bez ikakvih vesti od Bronzanog dečaka. Zašto joj se ne javlja? Da li ju je zaboravio? Da li mu se nešto desilo? Brinula se. Želela je da misli pozitivno, trudila se da bude nasmejana i vesela, ali crne misli su je sustizale. Da li bi Bronzani tek tako odlutao bez traga i glasa? Ne, njen dečak to nikada ne bi dozvolio... da ona od brige ne može noću da spava.Prevrtala se u

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1116365891050533792005-05-17T23:36:00.000+02:002005-05-17T23:38:11.056+02:00

Izašla je iz mraka lokala na mrak ulice. Ona ga je želela, ali on je nije osetio. Da li je bio slep za njene usne koje su ostavile trag na njemu, da li je osetio njene ruke? Da li je čuo njen glas?Kako da mu priđe, kako da uđe u njegov svet? Gde je to mesto na kom će se konačno spojiti? Da li će to biti u ovom životu ili tek nekom budućem? Njena želja je bila tako jaka, nije znala da li će njeno

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1116280713496192832005-05-16T23:53:00.000+02:002005-05-17T00:19:56.460+02:00

Videla ga je. Stajao je za šankom i pričao sa prelepom devojkom sa druge strane. Ona ga je gledala svojim velikim i sjajnim očima, punim nade... još uvek neukaljane lošim iskustvom. On je gledao u njene oči i žalio unapred sve njene suze, oplakivao sve njene buduće lomove. Njegova odeća bila je izgužvana. Svaki laneni nabor je pričao o nekom delu njegovog dana. Videlo se da je tog dana puno sedeo

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115909757651313162005-05-12T16:53:00.000+02:002005-05-12T16:55:57.656+02:00

Imali smo samo dva dana da završimo priču. Gledao si me nervozno kao da sam ja kriva za ovakav tok događaja. Zaista nisam mogla da učinim ništa da stvari promenim. Možda je moja krivica jedino to što sam zaboravila kako proleće utiče na mene. Čekala sam leto da završim glavne stvari. To je neki čudan dogovor između mene i leta... nekako bolje funkcionišem na višim temperaturama. Hladnoća me ubija

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115819235966739672005-05-11T15:18:00.001+02:002005-05-12T01:22:01.410+02:00

Probudila ju je glavobolja. Iznenađeno je primetila da leži na jednoj prilično neudobnoj steni koju sada prvi put vidi. I sve je bilo izmiksano, kao fina kaša u njenoj svesti, boje su se prelivale, jutra nije bilo, a ni drugog morskog sveta. Kao da je ostala sama. Setila se svog sna iz kog je bila sveže probuđena, snimanje nekog filma o ratu, ali da bi gledaocima pružili realniji ugođaj nisu

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115759894474775342005-05-10T23:16:00.000+02:002005-05-10T23:19:52.600+02:00

Dragi moj,nemoj me napustiti. Ti si čovek sa sto lica, moja božanska inspiracija. Ti si moj ratnik i ostani moj zauvek. Nije važno da li istinu zboriš. Od mene nemoj da se kriješ jer ja te tražiti neću.Ne želim da te dotaknem, nego da putujem sa tobom. Hoću da vidim čudesne zemlje za koje samo ti znaš. Povedi me sa sobom. Molim te sada i zauvek. Hoću da nađem sve snove i kažem na kraju da nisam

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115731922351785122005-05-10T15:32:00.000+02:002005-05-10T15:32:02.400+02:00

Aloha! Dobrodosli u moj blog :) 

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115686442153087612005-05-10T02:50:00.000+02:002005-05-10T15:18:50.513+02:00

Sedela je u senci drveta, ugodno uvaljena u stolicu na terasi, noge podignute na ogradu terase, haljinu joj je dodirivao vetar povremeno i pomerao po svojoj želji. Sve je prepušteno slučaju. Čitala je Zlatnu granu, a povremeno bacala pogled na pauka koji je šetao po svojoj mreži. Baš se nešto unela u priču o simpatičkoj magiji i koliko je ona duboko ukorenjena u našu svest, kako principi koji

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115646324197266772005-05-09T15:43:00.000+02:002005-05-09T15:45:24.206+02:00

Zima je, pao je sneg. Nije bio prvi sneg. Više puta je nebo pokušalo da nas zaveje ove godine, ali bez puno uspeha. Čitava avantura bi se rešavala sa gomilom blata. Sada je sve bilo belo, oči bi me zabolele svaki put kada pokušam da se suočim sa njim. Čekala sam veče da se divim njegovom kristalnom sjaju. Ovo nemaštovito ulično osvetljenje, postavljeno za vreme nekog srećnog neokomunizma, dobrog

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1115585520109056752005-05-08T22:50:00.000+02:002005-05-08T22:56:52.906+02:00

MilaCrvena boja je klizila uz njene usne. Boja večne vatre, ulaznica za Pandorinu kutiju... Sve je znala, a ipak je bila dovoljno drska da naglašava tu svoju osobinu. Ljudi su i onako slepi, niko nije ni sumnjao šta se krije iza anđeoskog osmeha Mile.Faktor iznenađenja je bio njeno glavno oružje. Tako ojačana mogla je da korača kroz arenu zajedno sa divljim mačkama bez straha. Osećala se dobro i

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1113913039241450962005-04-19T14:14:00.000+02:002005-04-19T14:17:19.243+02:00

Priča se nastavlja, našu Milu čeka još puno prepreka na putu... sedam gora i sedam mora deli je od njenog drveta.Da, ona zapravo traži drvo na kom rastu plišane mede... možda vam sada nije jasno, ali obećavam da će se na kraju sve lepo složiti.

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1113912751040687242005-04-19T13:59:00.001+02:002005-04-19T14:12:31.043+02:00

Svaki dan počinje jutrom. Ovaj se nije usudio da bude poseban u tom smislu. Bila je nasmejana, ali još uvek nije znala zašto. Bunila ju je misterija osmeha na njenom licu.Otvorila je oči i odmah ugledala jako sunčevu svetlost koja je ušla direktno preskočivši cenzuru zdravog razuma zaduženog da spušta kapke pred naletima takve silovite energije. Još pomalo uspavana sa zakašnjenjem je osetila bol

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1112551318028967242005-04-03T19:47:00.000+02:002005-05-08T23:42:18.866+02:00

da li veruješ u Jednoroga da li bi se iznenadio?Želim da te pitam, ali ne želim da te iznenadim. Bilo bi lepo kada bi u svakom trenutku bio spreman na sve. Naravno da ti se ne može sve odjednom desiti, to je ponekad olakšavajuća okolnost kada stvari krenu nizbrdo. Postoji neki sled događaja i verovatno da tog dana nisi pojeo sladoled, nego recimo jabuku sada bi pala atomska bomba na Hare Krišnu.

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1112015895157412912005-03-28T15:07:00.000+02:002005-03-29T11:01:16.163+02:00

Postoji.Išla sam ulicom nasmejana, vetar je pokušavao da mi zamrsi kosu, ali je uspevao samo da zalepi po koji pramen kose za moje usne lepljive od šminke. Bila sam nedodirljiva ili sam samo tako mislila. Dok sam naivna šetala u blizini neke zgrade neko me je gađao metalnim predmetom sa prozora. Udarac koji nisam očekivala srušio me je na zemlju, a smrt je nastupila momentalno. Nije bilo borbe

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108736788244876902005-02-18T15:18:00.000+01:002005-02-18T15:28:14.133+01:00

Ličnost - personapotiče od grčke reči prosopon koja označava pozorišnu maskushock?U rimskom pravu persona je određena kao odrasli + muški građaninda li to znači da su samo muškarci nosili maske?Deci, ženama, strancima i robovima ovaj status nije priznavan.A što da trošim reči na ovo kada su jasne vrednosti društva u kojem postoje robovi... potpuno oslobođeni licemerja... pa im još kažu da nose

Everyday Artistnoreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108734219672777952005-02-18T14:43:00.000+01:002005-02-18T14:43:39.676+01:00

And NOW... 

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108734128771124682005-02-18T14:35:00.000+01:002005-02-18T14:42:08.773+01:00

Kako samo lako FRIGHT prelazi u FIGHT. Da li ste to primetili i sami ili ja ovde otkrivam neke nove dimenzije... pa, da... očigledno je, sigurno neko već zna da se iz tog osećanja frustriranosti mora nekako izaći, da je najproduktivniji način izboriti se, a ne odustajati.

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108733415311342512005-02-18T14:04:00.000+01:002005-02-18T14:34:08.320+01:00

Da li neko želi da polaže ispit umesto mene... sutra, na primer. Da li je normalno biti uplašen kao Lorenca? Višak energije... evo, opraću kosu, spremiti stan... uradiću sve samo da imam sutra 10 ispita. U stvari... ja volim taj ispit, ali ne znam da li on voli mene. U tome je i kvaka ili dve.Imam bar 10 pitanja:da li sutra ne dolazi nikad?ako me voli da li će izaći na ispit umesto mene? (neko ko

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108469953246567342005-02-15T12:56:00.000+01:002005-02-15T13:23:23.360+01:00

I posle onih strašnih hladnoća usudila sam se da odem u Fitness klub na aerobik.Stigla sam sat vremena ranije, pa sam imala prilike da se sa svima ispričam i objašnjavam svoje odsustvo od jula prošle godine. Bila sam na aerobiku kod Dejana i sada slede moje impresije. Muzika mu je loša, nema postepenih prelaza, nego postoje pauze između pesama. On se trudio da poveže pokrete u svojoj koreografiji

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108401356911456972005-02-14T18:11:00.000+01:002005-02-14T18:15:56.913+01:00

je od mene dobio Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju. Uplatila sam poslednju ratu školarine i ostala bez ičega... Sada znamo ko je moja prava ljubav!Svi su me zaboravili, ali nauka je ostala...

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108371506902717332005-02-14T09:28:00.000+01:002005-02-14T09:58:26.903+01:00

ne biti zaljubljen na ovaj dan?Muzika je lepa, a ja još imam neke džokere u rukavu. Mislim na muziku koju nisam nikom pustila.Juče sam čula i osetila da velike reči ubijaju život, ograničavaju ga. Velike reči su tako konačne... valjda zbog toga i problem. A možda samo meni treba da tečem, a drugim ljudima je dobro da stoje u mestu?Ali pošto je danas Sv. Valentin ili nešto tome slično... treba da

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108205861821276502005-02-12T11:47:00.000+01:002005-02-12T11:57:41.823+01:00

li način da vidim samu sebe? Da li je ovo krajnja extrovertnost... ovako kada pokušavam objektivno da sagledam svoju psiho stvarnost...Da li je moguće videti sebe jasno kao Mesec i zvezde ili više kao Sunce nekog vedrog jutra?Da li je u redu to što me je moj nervni sistem naterao da budem extrovertna osoba? Zašto ne može drugačije?Da li sama sebi postavljam ograničenja jer gde god da zakoračim ne

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108163939217789592005-02-12T00:18:00.000+01:002005-02-12T00:19:46.593+01:00

Da li ja uopšte imam tamnu stranu?Više nisam sigurna koja je tamna... da li je Lorenca ili ja...ne znam ni da li je Lorenca ja u stvari, a ja sam neki lik koji sam izmislila da bih mogla da podnesem svoju iracionalnostA šta fali Lorenci? Zašto bih ja pokušavala da budem savršena... i ako neko ne ume da se nosi sa Lorencom... neka ide dalje od nje!

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1108031710700614562005-02-10T11:34:00.000+01:002005-02-10T11:50:58.633+01:00

Ovog jutra me probudio instruktor vožnje i rekao mi da sam prevarant. Trebala sam da uradim lekarski pregled pre dva dana i još to nisam odradila... mučile me ljubavne muke, imam izgovor, zar ne? Evo sada sam dobro, slušam techno i pišem blog. Juče se desila jedna divna stvar, bila sam tako srećna... u knjižari na Filozofskom fakultetu našla sam polovnu, ali savršeno očuvanu Anatomiju ljudske

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107938012848964462005-02-09T09:32:00.000+01:002005-02-09T09:33:32.846+01:00

je previše hladno? Temperatura: -23°C u 7h jutros Pa stvarno je totalno bljak! Šta se dešava sa mnom? Više ni ja ne znam. Kažu da treba da se opustim i radim sve što želim. Da li je to tačno?

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107910677271322982005-02-09T01:50:00.000+01:002005-02-09T01:57:57.270+01:00

Da li verujete u magiju? Za neke nije tajna da sam ja stigla iz sveta bajki i da znam da je sve moguće. Kako je magija moguća? Prvo morate da verujete u nju i da verujete u sebe tj. da u vama čuči seme svake vaše želje. Čista srca i odlučnog koraka zakoračite ... Ne može vam se desiti ako to ne želite ili možda bežite.

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107865083885593652005-02-08T13:14:00.000+01:002005-02-08T13:18:03.886+01:00

Znate onu reklamu za Cilit Bang? ... pa ko još pere novčiće? Aha! U novčaniku sam našla baš ružan novčić od 2 din, idem da ga iglancam, biće on meni lep i sjajan! Mada, dešavalo mi se da slučajno operem neku novčanicu, pa je posle nađem u svetlijim nijansama... nije strašno... Ubedljivo najgora stvar koju možete da operete iz džepova je papirna maramica! ... pa ako ste je oprali sa tamnom

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107818447749807822005-02-08T01:20:00.000+01:002005-02-08T00:20:47.760+01:00

su lepi. Volim delfine.

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107723274358570822005-02-06T21:40:00.000+01:002005-02-06T21:54:34.360+01:00

je kao lasta u proleće... Nadam se da ovo niko nije ozbiljno shvatio. Pročitala sam šta mi je napisao anonimni koji se služi ijekavicom. I zato ću odmah reći da od sutra veoma ozbiljno počinjem da spremam ispit! Koji? Imam ih više... dakle, moji školski problemi... Sutra se moram rano probuditi, učiti kao pametna i ... Takođe sam odlučila da počnem da isprobavam fitness programe u mojoj

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107342926313384522005-02-02T11:46:00.000+01:002005-02-02T12:15:26.313+01:00

je bila tajna. Ipak to nije bio njen izbor. Ona je bila jedno od onih bića koja šetaju bez koraka, gledaju bez očiju. Volela je da bude muzika i da kroz talas ulazi ljudima u uši. Ponekad je želela da bude miris, pa bi se uvlačila u nos, usta i na sve pore... Da li ste shvatili? Uz opasnost da preanaliziranjem uništim doživljaj Lorence: Ona je oset, a u isto vreme i nadražaj, kompletno iskustvo.

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1107258429403393942005-02-01T11:19:00.000+01:002005-02-01T12:47:09.403+01:00

Kako su oni živeli bez struje? Bez mobilnih telefona? Da li je život postojao pre Interneta? Da, meni se sada čini da je koncept Interneta pozajmljen od Junga i njegove priče o kolektivnom nesvesnom. Još jedan pokušaj čoveka da prevaziđe svoju izolovanost, komunicira, sagradi mostove... naravno ovo je samo moja lična interpretacija, pa se lepo isprojektovala Zašto je nekada na Divljem Zapadu

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1106837498574038052005-01-27T15:35:00.000+01:002005-01-27T15:51:38.573+01:00

I zašto je sneg u sred zime iznenadio gradska javna preduzeća? Jaooo, što bih ja volela da me puste da samo malo pomotam one radnike, evo već zamišljam sebe kako trljam dlanovima i bacam se na analize... Kome ide koja uloga, kako napraviti idealnu organizaciju koja funkcioniše kao podmazana. Oh da, oni imaju i viška radnika. Zaista ne znam šta rade svi ti ljudi u kancelarijama... Da li je njih

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1106393308197799432005-01-22T13:21:00.000+01:002005-01-22T12:28:28.196+01:00

Noću ne mogu da spavam, legla sam u 5, probudila se u 10h, oči su mi crvene, a imam predavanja za nešto više od dva sata. Ali nije to ništa, kakva koncentracija, entuzijazam, pa ja sam isijavala energiju, nije bilo reči o spavanju. Šta vitamini urade čoveku... sledi recept za moju vitaminsku bombu, daću vam normalnu dozu, a ja sam juče preterala izgleda... 1 cvekla (srednje veličine) nekoliko

Everyday Artistnoreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1106360555955327532005-01-22T03:21:00.000+01:002005-02-13T14:13:40.516+01:00

Izlazak u nepoznato, otvaranje vrata svemu što treba da izađe tj. uđehttp://otvorena-vrata.blogspot.com/Takođe, konačno sam namestila da svi mogu da ostave komentar na post...Ne morate biti registrovani član blogger-a da biste odbrusili nešto :)eh, da... Laku noć

Everyday Artistnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1105700026963143562005-01-14T11:52:00.000+01:002005-01-16T21:15:59.866+01:00

Ako ste došli i ne zanimam vas ja, podeliću sa vama jednu intesantnu priču iz knjige "Komunikologija" Tijane Mandić. Knjiga je užasna, dosadna i potpuno neupotrebljiva, a ovo je jedini interesantan detalj iz iste. Spomenuću ovde samo jedan modni detalj čiji nam istorijski razvoj i socijalna značenja danas izgledaju komična i zbunjujuća. Naime, radi se o ženskim gaćicama. Tek 1850-ih one su

Everyday Artistnoreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-10149263.post-1105693477822185332005-01-14T10:59:00.000+01:002005-01-14T10:56:10.223+01:00

ha, ha, hahahahha Kako je lepo biti ja. Probudio me je telefon, kao što to obično biva dobrim danima. Pošto se prvi put javljam staviću neku sliku, nadam se da ću vam se dopasti. Znači ovo sam ja tanannana i ovde dolazi do problema, ne umem da ubacim sliku, ali evo je u susednom blogu da li je ljubav reka koja teče u meni ili je ona more u kojem se kupam čak i kada tonem?

Everyday Artistnoreply@blogger.com1