li način da vidim samu sebe? Da li je ovo krajnja extrovertnost... ovako kada pokušavam objektivno da sagledam svoju psiho stvarnost...
Da li je moguće videti sebe jasno kao Mesec i zvezde ili više kao Sunce nekog vedrog jutra?
Da li je u redu to što me je moj nervni sistem naterao da budem extrovertna osoba? Zašto ne može drugačije?
Da li sama sebi postavljam ograničenja jer gde god da zakoračim ne mogu da se otresem sebe? Zašto bih i pokušavala?
Da li ja onda mogu da se otresem ove sebe koja drži Lorencu? Da li je Lorenci potrebno da je neko drži? Ona stalno skače u to more i želi daleko, daleko da pliva.... i ne zanima je gde će stići.
Da li sam se ikada osetila toliko srećnom i na mestu osim u onim momentima kada sam pratila svoje misli kao da me drže na povodcu... ja samo veselo mašem repićem i sa osmehom njuškam tu okolo... u blizini.
Samo posmatram, ne pokušavam da navodim.
Kada će taj rat između mene i Lorence da se završi? Ne mogu stalno da je kontrolišem, ona je divlja i otima se kontroli. A zašto bih je dirala? Pa ona samo ima ludu maštu, a prilično je prijatna... Sve dobro u životu donela mi je baš ona.
Pokušaću par dana da vidim kako se osećam. Tako sam hrabra ovih dana.
No comments:
Post a Comment