Mila
Crvena boja je klizila uz njene usne. Boja večne vatre, ulaznica za Pandorinu kutiju... Sve je znala, a ipak je bila dovoljno drska da naglašava tu svoju osobinu. Ljudi su i onako slepi, niko nije ni sumnjao šta se krije iza anđeoskog osmeha Mile.
Faktor iznenađenja je bio njeno glavno oružje. Tako ojačana mogla je da korača kroz arenu zajedno sa divljim mačkama bez straha. Osećala se dobro i kod kuće. Jedinu neprijatnost je osećala u pogledu nemoćnih. Empatija, taj božji dar i prokletstvo terali su je da pomaže slabijima. Znala je da će ih rastrgnuti i sam pogled u njemu dušu, morala je da se preoblači u jagnje. Vučica je kao Aska bila nespretna i slaba. Poražena, napunila je usta krvlju svoje potencijalne žrtve.
Svaki je Ahil imao petu. Zato se ona poučena iskustvom preobrazila u sirenu i plivala morem. So je ono što joj treba. Očistila se od krvi i truleži sveta u koji je nesrećna zalutala.
Mila
nedelja, 8. maj 2005
Selena joj je poželela dobro veče.
Nije odgovorila zauzeta svojim maštanjem o piratu sa sladoledom u ruci. Do sada je već sigurno pojeo taj slatkiš. Uzela mu je sladoled i stavila olovku u ruke. Pisao je pismo. Papir je bio žut od dugog ležanja na stolu i čekanja ove večeri, sasvim tiho u tom prašnjavom ćošku. Slova su bila nervozna na papiru, ponekad su prelazila jedno preko drugog, pirat se znojio i brinuo za nečitkost svog rukopisa. Pogledao je na sat, kucao je 20h sasvim obično. Ovaj put nije verovao kazaljkama i nastavljao da vesla u burnom moru misli koje su ga morile. Čuo je od svojih kolega gusara da ga traži jedna sirena iz Mora priča. Niko nije znao da mu kaže koji su njeni motivi bili, pevala mu je lepe ljubavne pesme, ali kao i svakog pirata njega je mučio strah od rešetaka. Da li je to zaista bila zaljubljena sirena ili je to ruka zakona čekala da ga uhvati na svoju ledenu udicu? Bežao je od njene opojne melodije, ona koja ga uvlači u slasnu zanesenost pesmom i dodirima. Iscrpeo je dobar vetar i bilo je samo pitanje večeri kada će ga ona naći na tom mestu u kom je njegov brod kao zakopan stao.
Objašnjavao joj je svoje strahove i nudio dogovor. Bila je to zamka. Želeo je da je izvuče na palubu i tako detaljno ispita verodostojnost njenih pesama. Rekao je da ako ga zaista voli ona će izaći na svetlost dana i pokazati svoj rep pred očima njegovim. Ni sam nije verovao svojim rečima koje su mu igrale na papiru. Rum je isparavao iz njegovog grla. Kako uhvatiti sirenu? Ništa o tome ne piše u priručniku za plovidbu. Da li će iz straha ubiti nedužnu Milu? Završio je pismo sledećim rečima:
«Nađi me sutra u zenitu moja Mila. Čekaću te u osmehu, videćeš moj zlatan zub u obliku probodenog srca. Amorovu strelu nosiću u rukama.»
Ali to nije bila Amorova strela, nego mač. Osećao je nelagodu u preponama i čeznuo za pesmom i igrom, ali strah od kraja iza rešetaka učinio je od njega potencijalnog sirena-ubicu.
Stavio je poruku u bocu, zapečatio je i bacio u more.
nastaviće se...
Crvena boja je klizila uz njene usne. Boja večne vatre, ulaznica za Pandorinu kutiju... Sve je znala, a ipak je bila dovoljno drska da naglašava tu svoju osobinu. Ljudi su i onako slepi, niko nije ni sumnjao šta se krije iza anđeoskog osmeha Mile.
Faktor iznenađenja je bio njeno glavno oružje. Tako ojačana mogla je da korača kroz arenu zajedno sa divljim mačkama bez straha. Osećala se dobro i kod kuće. Jedinu neprijatnost je osećala u pogledu nemoćnih. Empatija, taj božji dar i prokletstvo terali su je da pomaže slabijima. Znala je da će ih rastrgnuti i sam pogled u njemu dušu, morala je da se preoblači u jagnje. Vučica je kao Aska bila nespretna i slaba. Poražena, napunila je usta krvlju svoje potencijalne žrtve.
Svaki je Ahil imao petu. Zato se ona poučena iskustvom preobrazila u sirenu i plivala morem. So je ono što joj treba. Očistila se od krvi i truleži sveta u koji je nesrećna zalutala.
Mila
nedelja, 8. maj 2005
Selena joj je poželela dobro veče.
Nije odgovorila zauzeta svojim maštanjem o piratu sa sladoledom u ruci. Do sada je već sigurno pojeo taj slatkiš. Uzela mu je sladoled i stavila olovku u ruke. Pisao je pismo. Papir je bio žut od dugog ležanja na stolu i čekanja ove večeri, sasvim tiho u tom prašnjavom ćošku. Slova su bila nervozna na papiru, ponekad su prelazila jedno preko drugog, pirat se znojio i brinuo za nečitkost svog rukopisa. Pogledao je na sat, kucao je 20h sasvim obično. Ovaj put nije verovao kazaljkama i nastavljao da vesla u burnom moru misli koje su ga morile. Čuo je od svojih kolega gusara da ga traži jedna sirena iz Mora priča. Niko nije znao da mu kaže koji su njeni motivi bili, pevala mu je lepe ljubavne pesme, ali kao i svakog pirata njega je mučio strah od rešetaka. Da li je to zaista bila zaljubljena sirena ili je to ruka zakona čekala da ga uhvati na svoju ledenu udicu? Bežao je od njene opojne melodije, ona koja ga uvlači u slasnu zanesenost pesmom i dodirima. Iscrpeo je dobar vetar i bilo je samo pitanje večeri kada će ga ona naći na tom mestu u kom je njegov brod kao zakopan stao.
Objašnjavao joj je svoje strahove i nudio dogovor. Bila je to zamka. Želeo je da je izvuče na palubu i tako detaljno ispita verodostojnost njenih pesama. Rekao je da ako ga zaista voli ona će izaći na svetlost dana i pokazati svoj rep pred očima njegovim. Ni sam nije verovao svojim rečima koje su mu igrale na papiru. Rum je isparavao iz njegovog grla. Kako uhvatiti sirenu? Ništa o tome ne piše u priručniku za plovidbu. Da li će iz straha ubiti nedužnu Milu? Završio je pismo sledećim rečima:
«Nađi me sutra u zenitu moja Mila. Čekaću te u osmehu, videćeš moj zlatan zub u obliku probodenog srca. Amorovu strelu nosiću u rukama.»
Ali to nije bila Amorova strela, nego mač. Osećao je nelagodu u preponama i čeznuo za pesmom i igrom, ali strah od kraja iza rešetaka učinio je od njega potencijalnog sirena-ubicu.
Stavio je poruku u bocu, zapečatio je i bacio u more.
nastaviće se...
1 comment:
SIGURNO, u tajnim podrumima
nepojmljive Vatikanske riznice
krije se kovceg od srebra, ukrasen topazom,
smaragdom i ahatom...
U njemu se nalaze tri zuba sv. Gabrijela;
drvena plocica na kojoj je nekada
- one blistave noci -
pocivao nedodirljivi Gral.
Krst od camovine kojim se ponosio veliki Petar;
tri tajanstvena kabalisticka znaka koja
onom koji ih poseduje
daju vlast nad svim bicima
sto se nalaze u vodi
vazduhu
nad svim bicima sto se krecu zemljom...
I misticni zapis teologa Hijeronimusa:
"Na tom mestu, u odredjeno doba godine,
kada Vodolija dodje pod uticaj Marsa,
vec dvesto godina
moze se videti strasno cudoviste
cije porekli, cini se,
vodi daleko u buducnost jer,
kako izgleda,
nas svet nije jedini od svih SVETOVA!"
(opat Trithem, STEGANOGRAPHIAE)
V. lutka
Najzad, jednom se zavucem u taj skriveni kutak. Nije bilo nicega, osim prasine i nekoliko Milinih davnozaboravljenih igracaka. Kada sam, stesnjen u uskom prostoru, pruzio ruku da dohvatim drvenog lutka, pogled mi uhvati jasni zrak sunca koji je dolazio kroz rupu na tavanici i padao upravo u procep izmedju zida i kreveta.
VI. krug
Svetli pramen je na neocekivano cistom podu obrazovao krug velicine dve stisnute pesnice. Moja Mila je govorila istinu; pod odredjenim uglom krug je prerastao ocrtanost dve dimenzije i dobijao trecu. Neshvatljiva dubina i opipljivost jer, u krugu se jasno obrazovala gusta i visoka trava pitome doline - nesto dalje, nazirali su se i zidovi kolibe od borovih debala.
VII. lopta
Izgleda da je taj krug obuhvatao presek dva sveta - pod odredjenim uslovima, taj krug je bio lopta koja obuhvata sav prostor naseg i jos nekog sveta iz beskrajnog univerzuma paralelnih svetova svih dimenzija prostora i vremena.
Bila je uzasna spoznaja da je moja mala Mila bila tako dugo pod uticajem bezvremenog kosmosa.
VIII. nakaza
Trava se u magijskoj lopti poce povijati. Osetio sam gadni zadah, nazreo gusta, lepljiva isparenja. Pre no sto sam se, uspanicen, tegobno izvukao ispod ukletog kreveta, imao sam jos snage da vidim strahotnu nakazu, opako cudoviste prekriveno krljustima, gnojem, svo sacinjeno od zuba i kandzi, a oko stvorenja vijali su se otrovni plameni jezici.
IX. uzas
Sve je to bilo uzasno, razumom nepojmljivo.
Post a Comment