što sam svoju prepisku sa Bronzanim dečakom nastavila u tišini jedne letnje večeri, daleko od vaših očiju... ali valjda dođe momenat u svakoj priči kada je najbolje ostaviti junake malo same :)
I lepo mi je da budem malo sama sa njim, nadam se da mi nećete zameriti...
Uvek sam se pitala zašto se bajka završava sa i oni su živeli srećni i zadovoljni...
Dobro, nastavićemo priču, ispraviti grešku bajki kojima nas hrane od malena, problemi se ne zaustavljaju spajanjem usana.
I lepo mi je da budem malo sama sa njim, nadam se da mi nećete zameriti...
Uvek sam se pitala zašto se bajka završava sa i oni su živeli srećni i zadovoljni...
Dobro, nastavićemo priču, ispraviti grešku bajki kojima nas hrane od malena, problemi se ne zaustavljaju spajanjem usana.
1 comment:
Suncana obala. Vedro nebo i sunce koje blago miluje topao vazduh kasnog proleca. U pesku trag sirene. I jedna sandala bronzanog decaka na tragu sirene. Sandala. Decak nije na njenom tragu, on je...
Druga sandala nemarno pluta na povrsini tihomreskajuce velike vode, ne mareci nizasta sto se zbilo, zbiva se i sto ce se tek dogoditi na bilo kojoj od cetiri strane sveta...barem na onim stranama sveta
opste poznatim ljudima. Ne znam sta je sa ostalima stranama sveta. I ne zanima me. U ovom trenutku sam zabavljen pogledom na banalno-suptilni dodir usana
kojim...
...
Gledam ovaj prizor bez reci, samo da ne bih narusio uzvisenost trenutka. Barem sam u pocetku mislio da je
trenutak, ali sada, kada sam osetio da mi je celo telo utrnulo, pitam se koliko ovo vec traje. Saucesnicki cutim i dalje i samo necujno lagano razmrdavam utrnulu nogu....
...
Vreme prolazi, sunce je vec na izlasku...
...
...Ovo nisam video (zaspao sam opcinjen neshvatljivom smirenoscu ljubavi), ali sam siguran da je bilo bas tako i nikako drugacije.
Post a Comment