Predveče je izašla da se prošeta. Srela je prijateljicu iz razreda iz osnovne škole. Nije se puno promenila, ali šetala je dvoje dece, devojčicu i dečaka. Bili su predivni. Srećna što vidi ovu lepu porodicu pričala je sa starom prijateljicom dok su joj deca punila ruke cvećem. Za svaki cvetić koji bi dobila zahvaljivala bi im se najlepšim osmehom i milovala pogledom, razmenili su puno ljubavi kroz te sitne gestove. Deca su trčala oko nje, punila Miline ruke, punila Milino srce ljubavlju i radošću. Bilo joj krivo što Bronzani dečak nije tu da podeli sa njim tu veliku sreću. Kada su završile razgovor, već je padao mrak, ali deca nisu htela da se rastanu od Mile. Pozvali su je da ide sa njima kod bake. Njihovoj mami je očigledno bilo malo neprijatno što je njena deca obasipaju sa toliko pažnje, pa se zahvalila i rekla da mora na drugu stranu.
Sačuvala je cveće. Bio je to lep kraj dana za sirenu. Dok se vraćala kući iz šetnje pričala je Bronzanom o tom susretu. Da li je on čuje? Nadala se da je on ipak još na neki način tu, da nije porušio sve mostove između njih. Želela je da mu kaže toliko toga, da podeli sa njim sve svoje najdraže.
Sačuvala je cveće. Bio je to lep kraj dana za sirenu. Dok se vraćala kući iz šetnje pričala je Bronzanom o tom susretu. Da li je on čuje? Nadala se da je on ipak još na neki način tu, da nije porušio sve mostove između njih. Želela je da mu kaže toliko toga, da podeli sa njim sve svoje najdraže.
1 comment:
Na keju je tog dana bilo nebicno zivo. Stari bar pored kamenite obale je ponovo radio i to je za sve smutljivce ovog smrdljivog ostrva bio znak da leto dolazi.
Da bronzani nije u medju svojim dugim prstima drzao malene nezne prstice sirene najmilije, mozda bi i cuo da se iz jukebox-a izvijao poput dima cigarete Jaga Jazzist i “For All You Happy People”. No, bronzani u ovom trenutku nije mario. Hipnotisanim pogledom gledao je u njene sjajne oci, ne skrivajuci svoju zelju da taj pogled traje dok je sveta i vremena. Pored njih, sve je, kao u kaleiodoskopu, prolazilo ne doticuci ih.
Promenada nikad nije bila duza nego tog dana. I vreme i prostor su stali, dopustajuci da taj trenutak za njih dvoje bude utkan u svaki trenutak buducnosti.
“Decko ti si lud!” – kazala je.
On je posmatrao, nemarno ogrnut zaljubljenim osmehom.
A onda je, kao da cita magazin, nestasno izmisljala sve sto joj padne na pamet i svakoj izmisljenoj misli je dala reci:
“Boje ove sezone su sve koje imate u ormaru. Nemojte preskociti nijednu. Mozda bi ipak trebali izbegavati crnu jer ona nije vasa omiljena boja. Cvece je najlepse kada raste iz zemlje... kristalne vaze pune sarenih papira su sasvim OK... mada i prazne lepo izgledaju ako su pazljivo odabrane. Bronzani decaci treba da nose lan, a sirene muslin, ali iskljucivo kada su zasticene od radoznalih pogleda. Lep osmeh je svakako hit i ove sezone. Nemojte ga stedeti. Dosta tecnosti ce uciniti vase telo srecnim. Velika doza zelenog caja svakog dana ce uciniti da vase telo i mirise lepo u svakoj pozi. Ako vam to nije dovoljno mazite se uljima sa omiljenom kombinacijom etarskih ulja. Sirene treba da smanje ruzmarin u aromaterapiji jer...” – sirok osmeh otkrio je nisku bisera.
“Ti si sjajna!” – rekao joj je – “Opcinjujes me! Tako si nestvarna! I nikad ne znam kuda me vodis! Ali ja ti se prepustam! Ne postoji nista iza ili ispred mene osim tebe!”
Onda su, samo se pogledavsi, poceli da trce, nije bilo bitno kuda. Pesak je prstao pod nogama. Drzeci se za ruke, spojeni da ih nikada niko ne rastavi, zakoracili su u vodu. Sve je postalo pena. Sada nije bilo Neptuna da talasa. Krvavo crveni vreli poljubac na bronzanom licu nasmejanog decaka i nejasno bronzana mrlja na vatrenim usanama sirene...
Post a Comment