Kako plakati u moru? Da li je neko uopšte video moje suze? Dok plivam svojim uobičajenim rutama ljute se što im ne uzvraćam osmehe, ne ličim na sebe...
Da li ja imam pravo da budem loše volje? Da li moje standardno euforično raspoloženje ima ovaj teret... zašto misle da sam nesalomiva?
Dok gledam nepoznate X, Y, Z prolazi vreme, klizi sada na sve strane, ovaj bol se infiltrirao u prošlost, a cilj mu je i budućnost?
Držim na dlanu svoju tugu, bez straha je gledam. Znam da će proći, ali sada je tu. Ono što sam do sada naučila je da nema pregovora sa njom. Ne možeš je ni amputirati. Jedino što možeš je da je pojedeš. Ona tada postaje nova dimenzija tvog osmeha.
I tako je gledam u tišini, već je pao mrak, čujem zujanje komarca ... funky sounds of nature
Pala je odluka u vezi sa datumom mog velikog ispita. Moj kućni pritvor se nastavlja do početka septembra. A onda? Pričaću vam kada dođem do toga :) korak po korak
No comments:
Post a Comment