Da li mumije odražavaju odnos naše vrste prema materijalnom?
Zaista, zašto ljudi brinu o svom telu čak i kada duh ode u drugi svet? Telo nakon smrti nema smisla, ono ničemu ne služi, ono čak nije ni pakovanje. Veoma kompleksna tema i zaista ne želim da ulazim u neku filozofiju, imam samo gomilu pitanja, ali ne i ambiciju da se bavim istraživanjem mogućih odgovora... za to je potreban čitav jedan život, a verovatno i više.
Kada preskočim temu zašto su toliko brinuli o materijalnom, ali samo da kažem, upravo sam se setila primera jednog građevinskog inženjera (kome sam inače otkrila određeni oblik nekrofilije) koji je bio opsednut idejom večnog života, premošćavanjem sopstvene beznačajnosti, nemogućnosti da kontroliše život etc. i upravo zato je želeo da gradi objekte koji će biti veći i jači od njega, verovatno je mislio da on prenosi deo svog duha, pa nastavlja da živi kao "duh u boci" (i mislim doslovno, ne ciljam na dublja značenja ovog simbola, mada... ne, ne, nije to tema). Zašto sam počela da pišem o tome? Pitam ja sada tebe čitaoče, ako postojiš van mene...
(mrzim duge digresije, trebala bih da razapnem uže između početka i kraja mog argumenta da bih lakše mogla da se krećem unutar rođenih misli)
I nisu samo Egipćani pravili mumije, mada su oni ipak bili najgori grandomani. Cenim njihov odnos kiča i minimalizma i zato ću navesti njih kao jedini primer...
Zahvaljujući Herodotu imamo neke podatke o mumificiranju. Znamo da su vadili organe, od gnusnih detalja reći ću vam samo da su mozak vadili nekim metalnim instrumentom kroz nozdrve!
(muzički intermeco za one koji imaju snažnu moć imaginacije, te su se zgrozili)
slušamo
album Kind of Blue, Miles Davis
Da li smo svi na broju?
Pogledajte, molim vas, da li neko nedostaje jer ne želimo nekog putnika da ostavimo ovde u sred pustinje, daleko je najbliža oaza.
Zar nisu divne fatamorgane?
Telo su i zatrpavali nekom solju i držali ga 70 dana na suncu, a na kraju su ih mazali uljima i esencijama, umotavali u tkaninu, zalili lepkom i uredno slagali u drvene sarkofage.
Poruka dana:
ako želite da budete lepi kao mumija mažite se uljem!
ovo je reklama za aromaterapeutsku kozmetiku, ne znam da li se neko već setio ovoga... ali ne marim što svi mogu da pročitaju i ukradu mi ideju... ne bi bilo prvi put!
Ne morate da pravite zgrade ili muziku kao Miles Davis... ili da budete ovako genijalni kao ja :)
možete biti lepi i večni kao mumijaaaaa
Zaista, zašto ljudi brinu o svom telu čak i kada duh ode u drugi svet? Telo nakon smrti nema smisla, ono ničemu ne služi, ono čak nije ni pakovanje. Veoma kompleksna tema i zaista ne želim da ulazim u neku filozofiju, imam samo gomilu pitanja, ali ne i ambiciju da se bavim istraživanjem mogućih odgovora... za to je potreban čitav jedan život, a verovatno i više.
Kada preskočim temu zašto su toliko brinuli o materijalnom, ali samo da kažem, upravo sam se setila primera jednog građevinskog inženjera (kome sam inače otkrila određeni oblik nekrofilije) koji je bio opsednut idejom večnog života, premošćavanjem sopstvene beznačajnosti, nemogućnosti da kontroliše život etc. i upravo zato je želeo da gradi objekte koji će biti veći i jači od njega, verovatno je mislio da on prenosi deo svog duha, pa nastavlja da živi kao "duh u boci" (i mislim doslovno, ne ciljam na dublja značenja ovog simbola, mada... ne, ne, nije to tema). Zašto sam počela da pišem o tome? Pitam ja sada tebe čitaoče, ako postojiš van mene...
(mrzim duge digresije, trebala bih da razapnem uže između početka i kraja mog argumenta da bih lakše mogla da se krećem unutar rođenih misli)
I nisu samo Egipćani pravili mumije, mada su oni ipak bili najgori grandomani. Cenim njihov odnos kiča i minimalizma i zato ću navesti njih kao jedini primer...
Zahvaljujući Herodotu imamo neke podatke o mumificiranju. Znamo da su vadili organe, od gnusnih detalja reći ću vam samo da su mozak vadili nekim metalnim instrumentom kroz nozdrve!
(muzički intermeco za one koji imaju snažnu moć imaginacije, te su se zgrozili)
slušamo
album Kind of Blue, Miles Davis
Da li smo svi na broju?
Pogledajte, molim vas, da li neko nedostaje jer ne želimo nekog putnika da ostavimo ovde u sred pustinje, daleko je najbliža oaza.
Zar nisu divne fatamorgane?
Telo su i zatrpavali nekom solju i držali ga 70 dana na suncu, a na kraju su ih mazali uljima i esencijama, umotavali u tkaninu, zalili lepkom i uredno slagali u drvene sarkofage.
Poruka dana:
ako želite da budete lepi kao mumija mažite se uljem!
ovo je reklama za aromaterapeutsku kozmetiku, ne znam da li se neko već setio ovoga... ali ne marim što svi mogu da pročitaju i ukradu mi ideju... ne bi bilo prvi put!
Ne morate da pravite zgrade ili muziku kao Miles Davis... ili da budete ovako genijalni kao ja :)
možete biti lepi i večni kao mumijaaaaa
No comments:
Post a Comment