ružan san

Nije nikakva šala biti empata. Još jednom uviđam koliko pažljivo moram birati društvo.

Poslednjih dana sam provodila vreme na Politici forum.hr i tamo čitala sve i svašta. Na stranu što tamo kao i svuda možeš naći normalnog sveta, ipak su takve pojave u manjini, prosto su nadglasani od strane nekoliko likova zalutalih u prostoru i vremenu. Relekvije jednog prošlog vremena. Oduševljavalo me je na koji način komuniciraju, njihova arogancija, isključivost, odsustvo zdrave pameti, konstruktivnosti... Način na koji potpuno ozbiljni pričaju savršene besmislice kod mene izaziva napade smeha, ali i tuge... Sa jedne strane su potpuno nebitni i smešni, a sa druge takvi elementi predstavljaju opasnost. Jedan od tih ljudi čak otvoreno poziva na kriminalne radnje, on je huškač, a ima manire koje je verovatno pokupio od Titovih komunista. Totalitarizam živ i zdrav, na sreću u rukama jedne potpuno nebitne osobe. Ipak, on ima svoje sledbenike kao i svaka dominantna figura uvek će privući one subimisivne.

Modeli razmišljanja koje sam tamo našla su jedinstveni u svojoj gluposti i baš zbog toga izuzetno opasni. Osetila sam sve, bila sam i u njegovoj koži, osetila njegovu mržnju i krutost u isključivosti... osetila sam i jad progonjenih. Shvatila sam da je takvo okruženje nezdravo i da mi tamo nije mesto, napustila sam ih. Ali, sinoć sam ipak sanjala kako me proganjaju besni psi. Mene i moju porodicu su gonili neki entiteti. Bežali smo... a sve što sam želela je svojih nekoliko kvadrata u kojima ću mirno živeti svoj mali i nasmejani život.

Isto kao što ti ljudi grčevito drže otpatke neke fašističke propagande tako sam i ja grčevito u snu tražila ostatke normalnog života. Da li je moguće da mene i te ljude greje isto sunce? Kako su oni postali tako besni? Mene boli njihov gnev i gnoj. Oni odbijaju da sebi pomognu, oni ne znaju za bolje i tako su srećni. Pošto je pokušati njima pomoći isto kao i pokušati ubiti ih... jer oni su gnev, to je njihov jediniti identitet, digla sam ruke, otplivala u svoje more priča i sada su oni samo jedna noćna mora u okeanu moje sreće..