Dan Brown

Autor Da Vinčijevog koda
:D
ako ste propustili emisiju na National Geographic tv kanalu možete ga videti ođe:
http://www.danbrown.com/meet_dan/gallery/index.html
čini mi se da mu fali neka slika kao on na konju, po mogućstvu kobili... ali to je već neka druga treća četvrta priča

ajmo sada, điha, điha
dakle...
čovek kao da je izašao iz Ekovog romana, Klatna... naravno!
inače, pojavio se i Eko glavom i bradom i meni je srce krenulo malo brže da kuca, ali na žalost on je bio samo celebrity pozer... može se, ima se... i te priče

moj utisak o čitavoj Marija Magdalena stvari je sledeća:
divan primer muškog šovinizma... da li se tako kaže?

bilo da je kurva ili supruga/ljubavnica ona nikad nije duhovni autoritet

da li su muškarci toliko slabi da treba ženu da isteraju iz svake sobe da bi bili dominantni?
ili prosto naginju homoseksualizmu, pa vole da se trljaju jedni o druge

ccc...

F!U!Y!

Smisao forme je da odražava suštinu. Forma može biti savršena sama za sebe, ali ako ne ispunjava prvi uslov ona je beksrajno beznačajna, tragično nevidljiva i nestaje u zaboravu... nikoga nismo prevarili njom!

Za nju se hvataju brodolomci dok gutaju slanu vodu istine, brane se od te nesalomive sile i misle da su zavarali svoj trag. Ali ne, samoobmana nikada ne postaje istina, loši ste glumci. I dok se istresate na pogrešnim mestima, okrećete leđa SEBI, budite se nesrećni na svoj pedeset i peti rođendan, palite cigaretu i mislite da rak pluća i nije tako loš kraj... samo da se već jednom završi ta trka. Bežali ste od sebe, vaša senka neće posustati, pogotovo na ovom jakom suncu koje udara sa svih strana. Ko vam je namestio ovu igru? Zašto ste varali? Sada vas čeka metak, niko neće prevariti Istinu!

Na kraju ćete reći: sudbina, ali znaćete dobro da je to bila vaša ruka, vaše stopalo koje je išlo tim putem nesreće. Tržište je strašna mašina, ona je protiv vaše prirode, ona ... je najveće iskušenje. Kako je beskrajno smešno to obrtanje novca, iz šupljeg u prazno... šta li Onaj od gore misli o nama i našoj skali vrednsoti... Nije teško pronaći lažne proroke

Šta je meni zaista važno?

ja bih mogla biti veliki vođa neke nove verske organizacije, ali koliko sam primetila to je uglavnom muški posao... bila bi to prava revolucija,... osoba obrazovana i talentovana za najgore manipulacije, posebno one tržišne vodi pokret koji se bori...

ona isteruje sopstvenog đavola, ... to i nije neko iznenađenje, obična sublimacija, ali vi to ne vidite.. slepo pratite

ali isterala ga je i bez publike, otići dalje značilo bi negiranje svega protiv čega se borila... dovoljno je reći uvek istinu... buka je samo još jedno zagađenje prirodne sredine...

Dosadilo mi je da stalno sve objašnjavam... ko ne razume, neka okrene drugi list...

ko se boji tišine?
ko se boji praznine?

praznina kao pogled u ogledalo plaši samo vas površne, ljude osakaćene, oslobođene strasti... Ne znam zašto čitate ovo, valjda tiho uživate u tom peckanju, ... pa vi ste mazohisti!
U redu, ali meni brzo dosadi bič u rukama, u tom odnosu nema konstruktivnosti, ne stvara se ništa novo, niti dobro i vredno. Jedni drugima održavate rane.. umesto da se lečite, nesrećnici...

Sramota vas je od samih sebe, zato te maske, poze i gomile novca bačenih na krpe, hemikalije... Trulite iznutra i zato kupujete preparate koji gase vaš telesni smrad, zavaravaju trag nekim preagresivnim mirisima. Vaše duše su prazne, zato im toliko treba da troše,... idem sada da vas zaboravim, od silne priče o vama zagadiću svoju čistotu..

feeling good?

not really :(
Mislim da je moje zdravlje posrnulo po ko zna koji put od kada sam pocela ove intenzivne pripreme za ispit. Ko moze da stigne da uci ceo dan i kljuka se vocem, povrcem i zitaricama?
kucne poslove necu ni da spominjem... ali svako je sudija, pre deset dana je mama svratila u posetu i rekla da bih stvarno mogla malo vise da radim po kuci...
dobro, spremila sam stan, cak sam i terasu sredila, bio je i majstor za roletne
7 godina su mi roletne u kvaru... pa nisam bas neki domacinski tip... nije svako talentovan za domacicu, to je u stvari full time job!
Spremati za jednog je isto kao i spremati za cetvoro, a mozda i vise ljudi...
u stvari, urednost je vrlo subjektivna kategorija, mene je Lili jednom pitala da li ja spremam na nervnoj bazi jer kaze da sam previse pedantna... vise i ne pokusavam da ugodim ljudima.

i bas me briga da li vam je zanimljivo da citate ovo... jednostavno nemam dovoljno mesta u glavi za takve misli... boli me glava, imam temperaturu ... danas sam plakala na sve i svasta, a pogotovo nad svojom sudbinom, da budem preciznija: grlo mi je nateceno, juce sam videla nesto belo ... ceo dan pijem nesto, popila sam tri cvekle, jedan celer, cetiri jabuke, 1 kg sargarepe... 150 kapi koncentrata ehinacee...spava mi se, nervirate me...
mislim da bi neko mogao da mi donese cveklu, celer i jabuke... ali od vas ljudi nikakve koristi, vi ste duhovi... juce mi je majstor za roletne namestio vrata ormana koja su pala... da se druzim sa njim, on bi mi sigurno pomogao... ali on je smoker, ima onaj pusacki glas,... pored njega bih dobila rak pluca :(

I Shall Be Released

Kako plakati u moru? Da li je neko uopšte video moje suze? Dok plivam svojim uobičajenim rutama ljute se što im ne uzvraćam osmehe, ne ličim na sebe...

Da li ja imam pravo da budem loše volje? Da li moje standardno euforično raspoloženje ima ovaj teret... zašto misle da sam nesalomiva?

Dok gledam nepoznate X, Y, Z prolazi vreme, klizi sada na sve strane, ovaj bol se infiltrirao u prošlost, a cilj mu je i budućnost?

Držim na dlanu svoju tugu, bez straha je gledam. Znam da će proći, ali sada je tu. Ono što sam do sada naučila je da nema pregovora sa njom. Ne možeš je ni amputirati. Jedino što možeš je da je pojedeš. Ona tada postaje nova dimenzija tvog osmeha.

I tako je gledam u tišini, već je pao mrak, čujem zujanje komarca ... funky sounds of nature

Pala je odluka u vezi sa datumom mog velikog ispita. Moj kućni pritvor se nastavlja do početka septembra. A onda? Pričaću vam kada dođem do toga :) korak po korak

Prva nepoznata

X
ko je oteo Bronzanog dečaka?
ona nas odmah vodi do nepoznate broj dva ili:
Y
gde je Bronzani dečak?
i sada nam fali još motiv ili nepoznata broj tri:
Z
zašto je otet?

ima ih još, nepoznate se rađaju kao devojčice ili dečaci kroz progresiju (geometrijsku naravno!)
na primer
(mama -x ) x (tata - x/y) = xx ili xy

mumificiranje

Da li mumije odražavaju odnos naše vrste prema materijalnom?

Zaista, zašto ljudi brinu o svom telu čak i kada duh ode u drugi svet? Telo nakon smrti nema smisla, ono ničemu ne služi, ono čak nije ni pakovanje. Veoma kompleksna tema i zaista ne želim da ulazim u neku filozofiju, imam samo gomilu pitanja, ali ne i ambiciju da se bavim istraživanjem mogućih odgovora... za to je potreban čitav jedan život, a verovatno i više.

Kada preskočim temu zašto su toliko brinuli o materijalnom, ali samo da kažem, upravo sam se setila primera jednog građevinskog inženjera (kome sam inače otkrila određeni oblik nekrofilije) koji je bio opsednut idejom večnog života, premošćavanjem sopstvene beznačajnosti, nemogućnosti da kontroliše život etc. i upravo zato je želeo da gradi objekte koji će biti veći i jači od njega, verovatno je mislio da on prenosi deo svog duha, pa nastavlja da živi kao "duh u boci" (i mislim doslovno, ne ciljam na dublja značenja ovog simbola, mada... ne, ne, nije to tema). Zašto sam počela da pišem o tome? Pitam ja sada tebe čitaoče, ako postojiš van mene...
(mrzim duge digresije, trebala bih da razapnem uže između početka i kraja mog argumenta da bih lakše mogla da se krećem unutar rođenih misli)

I nisu samo Egipćani pravili mumije, mada su oni ipak bili najgori grandomani. Cenim njihov odnos kiča i minimalizma i zato ću navesti njih kao jedini primer...

Zahvaljujući Herodotu imamo neke podatke o mumificiranju. Znamo da su vadili organe, od gnusnih detalja reći ću vam samo da su mozak vadili nekim metalnim instrumentom kroz nozdrve!
(muzički intermeco za one koji imaju snažnu moć imaginacije, te su se zgrozili)

slušamo
album Kind of Blue, Miles Davis






Da li smo svi na broju?
Pogledajte, molim vas, da li neko nedostaje jer ne želimo nekog putnika da ostavimo ovde u sred pustinje, daleko je najbliža oaza.
Zar nisu divne fatamorgane?

Telo su i zatrpavali nekom solju i držali ga 70 dana na suncu, a na kraju su ih mazali uljima i esencijama, umotavali u tkaninu, zalili lepkom i uredno slagali u drvene sarkofage.

Poruka dana:
ako želite da budete lepi kao mumija mažite se uljem!

ovo je reklama za aromaterapeutsku kozmetiku, ne znam da li se neko već setio ovoga... ali ne marim što svi mogu da pročitaju i ukradu mi ideju... ne bi bilo prvi put!
Ne morate da pravite zgrade ili muziku kao Miles Davis... ili da budete ovako genijalni kao ja :)

možete biti lepi i večni kao mumijaaaaa

kriva ogledala

Možda je red da i ovde nešto napišem o tome, budući da je ovaj blog i nastao kao nusprodukt mog posećivanja foruma na Krstarici.

Nije samo to u pitanju, danas sam se setila jedne reči koja do poslednjeg slova opisuje moj doživljaj tog mesta... počevši od onih racionalnih intelektualizovanih, pa sve do mojih emocija u vezi sa virtuelnim svetom i onim konkretnim ljudima koji se okupljaju na tom mestu.

Na reč sam naletela u Vujakliji dok sam tražila neki nepoznati hemijski termin.
kvekeri
Ne, nisam slučajno naletela na tu reč... kao što ništa nije slučajno u životu.