Luda sam, kažu cigani iz Lasla Gala

I tako ja šetam, dobro, hodam brzinom vetra sa slušalicama na ušima. Lakše hvatam ritam uz muzičku podršku. Na početku ulice Lasla Gala kladila sam se sama sa sobom da ću je preći za pet minuta. Plan bih ispunila da se nije desilo sledeće...

Dok hodam, pomalo veselo skakućem i stižem do ćoška kod škole, postoji mali prolaz, neki stubovi i kućerak koji očigledno umakao rušenju u kom je neka prodavnica. Domišljati vlasnici su i onako skučen prolaz za pešake, širine manje od pola metra okitili svojim eksponatima, moraju da se reklamiraju. Kada sam stigla do ćoška, stvorila su se ni od kuda još dva prolaznika i nekako sam se provukla, ali nisam dobro procenila, cipelom sam zakačila nešto metalno što je štrčalo od eksponata na reklamnoj tabli. Nemam pojma šta bi to uopšte moglo biti, neka gvožđurija koju prvi put vidim, da budem iskrena, liči mi na srednjovekovne sprave za mučenje.

Srušila sam tablu sa eksponatima, koja je stajala pored motika i slično, sve uredno poređano po zidovima te kućice. Prošla sam, a onda je izašla neka žena da viče za mnom. Vidim psuje me, vratim se do nje i pitam u čemu je problem. Počne da mi drži predavanje o tome kako sam to nevaspitano srušila, a nisam ni podigla, nego nastavila svojim putem i krene da mi naređuje da podignem. Gledam onu tablu, mogla bih je lako podići, ali neću! Kažem joj: TUŽITE ME! Neću da podižem, to je Vaš posao. Krene opet predavanje o mom nevaspitanju koje prekidam, ne mogu da podnesem da me polupismeni seljaci uče manirima i pitam je da li su oni svesni da ometaju kretanje ljudi ulicom i pokažem joj koliko je smešno to što su potpuno blokirali i onako skučen prolaz, usput uz SM osmeh dodam i pitanje: da li Vi imate dozvolu za TO?

Tada iz radnje izleće neki deda i krene da viče i vređa. Pitam ga kako se usuđuje tako sa mnom da razgovara i naglo mu priđem bliže uz preteći pogled, koji je govorio: deda, udariću te ako laneš na mene još jednom! Onda krene još jednom priča o tome kako sam užasna osoba koja je namerno srušila njihov reklamni materijal, dižem ruke i kažem: DA, namerno sam srušila, a sada ću proći još deset puta i svaki put ću vam rušiti tablu!!! I tako odlazim, a oni mi govore da sam luda i da treba da idem kod doktora...

Ah, zaboravila sam još jedan interesantan detalj, sa prozorčića iznad, na spratu, javila neka plavuša pored koje je provirivala i glava malog dečaka. Oni su me psovali, plavuša je čak i pretila da će sići, nisam uhvatila reči, samo sam počela da se smejem. Zaista su pukli. Pomislila sam da su oni sami sebi kazna i nisam zvala inspekciju. Moj tata bi to uradio, ne bi ga mrzelo da čeka, ali ja sam žurila da gledam svoju seriju na TV. Eto... luda sam, šta da se radi :/