Prosečan čovek

Statistika kaže da je prosek savršenstvo. Svako tera vodu na svoju vodenicu. Voda se razliva na sve strane, ali čovek se trudi... dok on dahće u trudovima navešćemo shvatanje Quetelet-a o prosečnom čoveku. Po njemu on tj. ona (prosečan čovek) je cilj prirode, ali zbog "ometanja" od strane mnoštva faktora tj. sitnih nezgoda on ne postoji (bar za sada, priroda se navodno uporno trudi). Odmah se pojavila nejasnoća. Da li je prosečan čovek muško ili žensko ili oba? Ometanje ili mnoštvo faktora koji presreću prirodu na toj liniji proseka su svi oni faktori sredine kojima se pojedinac u svom razvoju adaptira. Da li se ovo koncept prirode presreće sa evolucijom, koja je po Darwinu prirodan način.

Da li je cilj prirode zaista prosek? Ili je to čovekov cilj tj. sredstvo? Na stranu to što je arogantno sa tako puno autoriteta navoditi cilj prirode, uzmimo da je ovaj Quetelet-ov iskaz tačan. Kada to priroda ne uspeva u svom cilju? Stvorila je čoveka koji će aktivno raditi na sopstvenom uprosečavanju. Lukava je ta priroda! Prebacila je loptu na našu teritoriju i sada se mi bavimo njenim poslovima. Zaista, standardizacija je jedna od najkorisnijih tekovina savremenog društva. Bez nje ništa od ovoga što danas imamo ne bi bilo moguće.

Šta se dešava kada postignemo svoj ideal proseka? Da li se tu put čoveka završava? Da li ćemo tada postati neka druga kategorija? Naučna, na primer. Meni je ta koncepcija Vrlog novog sveta, kao svet pun ogledala. Jedan čovek za sve. Svi za jednog i jedan za sve!

Puno Vas sve pozdravlja Dolly!